Epidemija ove bolesti u porastu je, te se ubraja u vodeće bolesti suvremene civilizacije. Ova bolest djeluje na mnoge organe i organske sustave, a povećava rizik oboljenja kardiovaskularnog sustava. Smanjuje i kvalitetu života.
Česta je u svakoj dobi. U pubertetu je podjednaka među spolovima, a poslije njega češća u žena nego u muškaraca.
Iako za većinu ljudi pojmovi "prekomjerna težina" i "pretilost" predstavljaju sinonime, među njima postoji značajna razlika. Stručnjaci (liječnici ili nutricionisti) određuju da li osoba ima prekomjernu težinu ili je pretila prema dobi, spolu i antropometrijskim parametrima(tjelesnoj težini, indeksu tjelesne mase i postotku masnog tkiva). Osobe čiji je indeks tjelesne mase u rasponu od 25 do 29,9 kg/m2 imaju prekomjernu tjelesnu težinu, a osobe s indeksom tjelesne mase većim od 30 kg/m2 smatraju se pretilima. Za djecu i adolescente se indeks tjelesne mase računa drugačije, s obzirom na činjenicu da normalan udio masnog tkiva u tijelu ovisi o dobi i spolu.
Pretilost je najčešće posljedica prekomjernog unosa hrane odnosno energije te nedovoljne fizičke aktivnosti. Povezana je sa različitim bolestima, osobito kardiovaskularne bolesti, diabetes tip 2, opstruktivna apneja, određene vrste karcinoma, osteoartritis i astma. Kao rezultat svega ovoga, smatra se da pretilost skraćuje životni vijek. Pretilost je moguće spriječiti pravilnom i uravnoteženom prehranom te redovitom fizičkom aktivnošću.
Zašto se debljamo?
Debljamo se kad hranom unosimo više energije nego što su stvarne potrebe organizma, više nego što ga možemo potrošiti. Debljamo se i onda kad unosimo manje kalorija, ali se ne krećemo, nismo tjelesno aktivni pa ne možemo potrošiti unesenu energiju. Sav višak energetskog unosa pohranjuje se u obliku masnih naslaga i mi se debljamo. Broj masnih stanica uglavnom se formira u djetinjstvu i adolescenciji, kada preobilna prehrana uzrokuje razvitak novih masnih stanica. U odrasloj životnoj dobi povećanje mase masnog tkiva rezultat je prvenstveno povećanja veličine masnih stanica. No, ako je stupanj preobilne prehrane izrazito velik, doći se i do povećanja broja stanica. Stoga je važno zapamtiti da se kod debljanja najprije povećava volumen masnih stanica, a potom i njihov broj. Međutim, kod mršavljenja, smanjuje se samo veličina masnih stanica, ali ne i njihov broj. To objašnjava ponovno vrlo brzo debljanje nakon određene dijete.
Rizici po zdravlje
Prekomjerna tjelesna težina predstavlja rizik po zdravlje jer:
- povećava krvni tlak (osobe s prekomjernom tjelesnom težinom imaju 2-6 puta veći rizik razvoja povišenog krvnog tlaka);
- uzrokuje povišene vrijednosti kolesterola u krvi (razina kolesterola u krvi ovisi o unosu zasićenih masti koji se svakodnevno hranom unose u organizam);
- povećava rizik za šećernu bolest tip 2 (80% osoba sa šećernom bolesti su pretile (debele));
- povećava rizik za srčani i moždani udar (značajno povećava rizik kod odraslih, a djeca s prekomjernom tjelesnom težinom imaju 3-5 puta veći rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara prije 65-te godine života);
- pospješuje aterosklerozu;
- opterećuje zglobove i kralježnicu,
- puno češće su prisutne proširene vene, hernije (kile), žučni kamenci itd.
- uzrokuje prijevremenu smrt (smrtnost debelih muškaraca je značajno veća u odnosu na smrtnost normalno uhranjenih muškaraca).
Izmjerite vaše mjere i provjerite jeste li pod rizikom!
1. Mjerenje struka: Opseg struka preko 94 cm za muškarce i preko 80 cm za žene, predstavlja zdravstveni rizik za osobu. Opseg struka preko 102 cm za muškarce i 88 cm za žene znači vrlo visoki rizik.
2. Indeks tjelesne mase (ITM, engl. body mass index, BMI) koristi se za procjenu poželjne tjelesne težine odraslih osoba i za procjenu zdravstvenih rizika gojaznosti. Dobiva se prema formuli: tjelesna težina izražena u kilogramima podijeljena kvadratom visine izražena u metrima.
ITM = tjelesna težina (u kilogramima) / visina 2 (u metrima)
Usporedite Vaš ITM s vrijednostima u tablici i odredite razinu zdravstvenog rizika!
Ovaj režim ishrane je prilično rigorozan, ali za sedam dana značajno smanjuje težinu. Tokom ove dijete uopšte se ne jede hleb, a bar jednom u sedam dana obavezna je govedina
Dijeta se temelji na receptu jedne američke bolnice za kardiovaskularne bolesti, koja se daje teškim srčanim bolesnicima za brzo mršavljenje, pre operacije.
U osnovi dijete koja traje sedam dana je supa, koja pomaže brzom sagorevanju masnoća. Za sedam dana, ukoliko ste dosledno poštovali jelovnik, trebalo bi da „izgubite“ pet-šest kilograma. Ako ste skinuli više od sedam kilograma, preskočite dijetu na dan ili dva, pre nego što nastavite. Dijeta se nastavlja stalno s prvim danom u jelovniku. Dani moraju ići po propisanom rasporedu i ne smeju da se preskaču.
Za vreme dijete ne sme da se pije alkohol zbog procesa topljenja masnih naslaga u organizmu. U danima, kad je propisan goveđi odrezak, možete ga zameniti pilećim prsima, pečenim na žaru, ili prženom ribom (tuna, skuša). Ali važno je, da bar jedan dan jedete govedinu, jer ima specifične sastojke potrebne za proces sagorevanja masnoća. Za vreme dijete ne jede se hleb!
Sastojci za supu:
- 800 ml paradajza iz konzerve
- približno 1,5 litre vode
- po želji 2 supe iz kesice (kokošija ili goveđa)
- so, vegeta, kocka za supu
- 2 velike zelene paprike (može i žuta ili crvena)
- 6 velikih glavica mladog luka
- 500 gr zelja
- celer (koren i lišće) približno 1 kg
Supu možete posoliti, dodati biber i začinsko bilje. Po želji dodajte i supenu kocku, vegetu ili ljuti sos.
Priprema:
Kuvajte povrće, koje ste pre toga razrezali na male do srednje komadiće u vodi na jakoj vatri približno 10 minuta, potom smanjite temperaturu i kuvajte dok povrće ne omekša. Na kraju dodajte začine, po želji supu iz kesice ili kocke i paradajz. Supu možete jesti kad god tokom celog dana, kad ste gladni.
PRVI DAN
Jedite samo voće i supu. Možete jesti bilo koje sveže voće, ali ne banane. Pomorandža ili mandarina su idealne za ovo doba godine jer imaju puno tečnosti. Možete piti čaj bez šećera.
DRUGI DAN
Jedite samo povrće. Možete pojesti koliko god hoćete svežeg i konzerviranog povrća. Pokušajte jesti što više zelenog lisnatog povrća (salata, spanać). Izbegavajte grašak ili kukuruz.
Za večeru se možete nagraditi velikim krompirom pečenim u ljusci (krompir zamotajte u aluminijumsku foliju i pecite u rerni). Možete ga začiniti kašičicom maslaca ili kisele pavlake. Taj dan ne jedite nijedno voće. Tokom dana podrazumeva se da jedete supu.
TREĆI DAN
Jedite supu, voće i povrće koliko god hoćete. Ništa više od toga. Ako ste za prva tri dana poštovali jelovnik i niste jeli ništa izvan jelovnika, morali biste izgubiti dva-tri kilograma.
ČETVRTI DAN
Jedite supu, banane i nemasno mleko (može i jogurt ili kefir). Možete pojesti najviše tri banane, a vodu možete piti koliko god hoćete. Banane su bogate ugljenim hidratima (i dosta su kalorične), što važi i za mleko. Upravo tog dana organizmu trebaju kalijum i ugljeni hidrati, kao i kalcijum i belančevine, da biste smanjili želju za slatkišima
PETI DAN
Jedite supu, govedinu i paradajz iz konzerve (može i svež ako ga nađete). Možete pojesti približno 200 gr govedine i konzervu paradajza ili šest svežih paradajza. Preporučuje se goveđi odrezak, brzo pečen bez masnoće ili kuvanu govedinu. Pokušajte popiti najmanje šest do osam čaša vode, da omogućite ispiranje kiseline iz organizma. Supu jedite barem jednom.
ŠESTI DAN
Jedite supu, govedinu i povrće, koliko god želite. Možete pojesti dva do tri goveđa odreska sa zelenim lisnatim povećem (spanać, blitva, salata). Supu jedite bar jednom.
SEDMI DAN
Jedite supu, integralni pirinač kuvan u vodi i začinjen po želji, i povrće, ali bez masnoće. Možete piti nezašećeren voćni sok i, naravno, po želji vodu.
0 komentari:
Objavi komentar