Najbolja drugarica mi je u prometnoj nesreci ostala potpuno paralisana. Otpocetka trazi da se samo ja brinem o njoj. Ja joj mjenjam pelene, presvlacim je, kupam, hranim, vodim u setnju u kolicima…
Nijednom nije dozvolila da iko to uradi osim mene. Preselila sam se kod nje i njene porodice i oni me uzdrzavaju.
Volim je i radim to za nju vec godinu i pol. Ipak mi smeta sto sam izgubila svoj zivot. Morala sam prestati raditi, decka vidjam 2, 3 puta mjesecno, ne izlazim, ne druzim se, ne napredujem.
Jer moram uz nju biti 24 h. Postajem potpuno depresivna, a kada god zapocnem na temu da me moze i neko drugi ponekad odmijeniti, ona pocne plakati i tako me nagovori da to i dalje radim samo ja. Ne znam sta dalje… Molim vas neki savjet?
0 komentari:
Objavi komentar