.... i rekao mi je da je naša beba rođena… mrtva… mnogo prije nego je i došla na svijet je preminula u mom stomaku. Ne znam, milila sam da ću umrijeti… srce mi se steglo, mislila sam da će eksplodirati od muke, toliko mi je bilo loše da sam istog trenutka počela dapovraćam, vrištala sam od bola :(.
Danas je godina dana od tog tužnog, za mene i mog muža pretužnog dana i nerado se sjećam svega, ali u trenutcima kada mi prođe cijli taj dan kroz glavu, milim da bih umrla od bola da moj muž nije bio pored mene, da mi da to malo snage da preživim.
Sudbina ili ša je, obično to doktori saopšte mamama, ali eto, ovaj put su pustili mog muža da uđe u sobu i on da mi saopšti tužnu vijest. UH…. Sada bi slavila moja kćerka prvi rođendan, a ovako… neopisiva bol 🙁
0 komentari:
Objavi komentar