Prije 2 dana je bila dženaza (sahrana) mom tati, preminuo je sa samo 44 godine i kada je hodža po običaju upitao prisudne da li moje tata prema nekome ima neke neizmirene dugove i da li će mu halaliti (oprostiti) od preko 100 prisutnih javio se moj rođeni mlađi brat.
Iz svog glasa je rekao da neće halaliti rođenom ocu jer mu je ostao dužan 1.000 eura. Svi prisutni su zanijemili od šoka, a meni je bilo najteže. Pomislio sam da mu nije dobro, uhvatio ga za rame i pitao “buraz jesili dobro”, a on je otresao moju ruku sa sebe i ponovio da mu tata duguje 1.000 eura. Tada sam ja rekao da se svi uključujući i mog mlađeg brata nakon dženaze obrate meni i da ću ja izmiriti sve tatine dugove koliko god da ih ima.
0 komentari:
Objavi komentar