Duže vremena sam sumnjao da me supruga vara… tješio sam se i tražio opravdanje u krizi srednjih godina, ali sve je bilo očiglednije. Prošli vikend je rekla da ide sa prijateljicama u provod i tada sam odlučio da je pratim.
Zaista su se našle, popile piće, a onda je svaka krenula svojim putem. Očigledno su bile sve tri u dogovoru, a nakon par minuta što je moja supruga izašla iz kafića pored nje se zaustavio meni nepoznat automobil u koji je ona ušla. Bilo mi je jasno, ali sam nastavio da ih pratim. Par kilometara od grada skrenuli su u jednu osamljenu ulicu, gdje su se zaustavili i…
bilo je sasvim jasno šta rade iako nisam bio dovoljno blizu da sve detaljnije vidim.
Tada sam od muke počeo da plačem kao nikada u životu. Imam 48 godina i cijeli život sve što sam gradio srušilo se, tačnije srušila je. Kroz glavu mi je prošlo hiljadu misli, ideja šta da uradim, ali u podsvijesti sam imao našu djecu, sin 26, kćerka 20 godina. Nisu krivi ni za šta da bi ispaštali… Upalio sam automobil i vratio se kući.
Još uvijek nikome ništa nisam rekao, razmišljam tražim način kako da iz svega ovoga što bezbolnije izađem, a čini mi se da je to nemoguće. Najveći probelm mi je kćerka, 20 godina ima, jako osjetljive godine, a jako je vezana i za mene i za moju, još uvijek suprugu. Imam 48 godina, moje je prošlo, možda je najbolje da prihavtim situaciju u kojoj jesam.
Bolje da ja budem nesretan, nego moja djeca .
0 komentari:
Objavi komentar