Moja kćerka živi kao skitnica, na ulici… spava ispod mosta, a ja kao majka ne mogu ništa uraditi. Nakon što sam se drugi puta udala, moj drugi muž nije je želio prihvatiti i jednostvno sam je morala ostaviti kako bih barem sebe spasila bijede. Ona je tada imala 18 godina i mislila sam lako će se snaći, ali…
Krenula je pogrešnim putem, izabrala loše društvo i odala se zlim porocima. Do unazad godinu dana obilazila sam je jednom sedmično, davala joj nešto novca što uštedim, ali sada izbjegavam da je ikako vidim jer je u tako lošem stanju da mi dođe da crknem od tuge kada je vidim.
Boli me duša zbog nje, ali koliko god sebe krivila nije bilo načina da se obje spasimo… Glavni krivac je moj prvi muž koji je nakon preko 15 godina braka otišao sa mlađom i ostavio nas da patimo u bijedi i siromaštvu.
0 komentari:
Objavi komentar