NIKADA NEĆU ZABORAVITI DAN KADA SAM USVOJENA I DAN KADA SAM OSTALA BEZ ...!

Nikada neću zaboraviti dan kada sam usvojena i dan kada sam ostala bez psa kojeg su usvojili zbog mene. Na putu do novog doma, roditelji si me pitali da li volim životinje. Kao iz topa sam odgovorila da volim pse i da smo iza doma krišom davali svaki dan hranu jednoj lutalici.

Vratili smo se nazad i pokupili tog lutalicu i nazvala sam ga naravno Džeki. Živeo je trinaest godina sa nama. Kada je uginuo, otac mi je rekao da ne tugujem, da sam mu pružila sve što imam, da sam mu dala najbitnije, ljubav.

A onda je dodao “Volela si ga jednako kao i Mrvicu (rasan pas kojeg smo usvojili kao štene) iako je on bez rase i porekla, iako ga nisi imala od “malih šapa”, tog pasa kojeg si usvojila, šetala si kao da je prvak sveta i ponosila si se sa njim, sa svakom sitnicom koju je uradio, ludošću..

Volela si ga iskreno. Ne zaboravi to. Nikada.” Tek sada shvatam, da je pričao u stvari i o meni i mojoj starijoj sestri, njihovoj biološkoj ćerci, tužna priča koja me prati kroz cijeli život!