Zabavljamo se preko 5 godina i prošli vikend sam odlučio da je zaprosim. Uzeo sam od mame i tate 500 eura, kupio predivan prsten, van svih finansijskih mogućnosti i rezervisao stol u elitnom restoranu nadomak grada.
Kada sam joj rekao da idemo na večeru u taj restoran nije mi vjerovala, a kada je ugledal rezervacije sa našim imenima totalno se pogubila. Sve je bilo savršeno, piće, hrana, muzika, a onda sam ustao sa stolice, prišao ispred nje i klekavši na koljena ponudio joj prstne naravno uz riječi
ŽELIŠ LI SE UDATI ZA MENE…?
Gledao sam je u oči, bile su pune suza, čekao sam da izgovori
DA, ŽELIM… ali ona je u tom trenutku samo zatvorila kutijcu sa prstenom koju sam držao i rekla
IZVINI, ALI… JA NISAM SPREMNA NA TAJ KORAK, JOŠ SMO MLADI… Bio sam zbunjen, mislio sam da se šali, a onda je ustala, uzela svoju torbicu i istrčala vani.
Krenuo sam za njom, tražio da mi dodatno objasni, a onda mi je rekla da već duže vremena razmišlja da raskine sa mnom, jer prosto ne vidi svijetlu budućnost pored mene, a ono što me najviše zabolilo bilo je kada mi je rekla da je već neko vrijeme u kontaktu sa nekim tipom iz Njemačke. Noć koju sam trebao pamtiti po nečemu lijepom pretvorila se u najgoru noć u mome životu. Sedam dana je prošlo, a bol ne popušta, čak je sve jača jača…
NE MOGU DA ŽIVIM BEZ NJE, postala je dio mene, bez nje mi se ne živi!!
0 komentari:
Objavi komentar